Svetski dan izbeglica

Ovogodišnji 20. jun - Svetski dan izbeglica - u Vojvodini je dočekalo nešto manje od 37.000 ljudi s izbegličkim statusom i više od 12.000 interno raseljenih osoba s Kosova i Metohije. Ukupno 50.000 ljudi, dakle, nastavlja svoj izbeglički život u Vojvodini, punih 20 godina posle prvog izbegličkog talasa pokrenutog na početku ratova izazvanih raspadom SFRJ. Budući da na području Srbije u ovom trenutku boravi 74.000 ljudi s izbegličkim statusom, očigledno je da su tendencije uspostavljene pre dve decenije održane do danas. Još od prvog popisa iz 1996. godine, kada je u pokrajini registrovano bezmalo 260.000 izbeglica i ratom ugroženih lica, odnos je ostao nepromenjen: polovina ljudi iz Hrvatske i BiH koje su sklonište pred ratnim vihorom potražile u Srbiji, utočište je pronašlo upravo u Vojvodini. Zajedno s onim koji i dalje poseduju izbegličku legitimaciju, u pokrajini boravi oko 120.000 njihovih zemljaka, koji su takođe napustili svoje domove, ali su dosad prihvatili srpsko državljanstvo i tako izgubili izbeglički status. Oni su time, međutim, samo formalno stekli drugačiji položaj, dok je njihov stvarni socijalni i ekonomski status ostao nepromenjen. Većina njih i dalje nije rešila stambeno pitanje, kao ni pitanje imovine u zemlji porekla, te niz drugih problema, od ličnih dokumenata, preko priznavanja radnog staža, do penzija. Sve pobrojane, ali i mnoge druge probleme, oni ne mogu sami rešiti i zato im je potrebna pomoć šire društvene zajednice. Istina je da izbeglička drama predugo traje i da su mnogi među nama gotovo zaboravili da pored nas i dalje žive ljudi bez doma i zavičaja, ali bi ignorisanje ili negiranje problema samo produžilo izbegličku agoniju. Potrebno je da društvo pokaže još malo strpljenja i mnogo odlučnosti u nastojanju da se konačno do kraja ispiše izbeglička stranice naše novije istorije.

Navedeni podaci potvrđuju koliko je Visoki komesrijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) bio u pravu kada je Srbiju svrstao u zemlje s produženom izbegličkom krizom. Jasno je, takođe, zbog čega je i Autonomna Pokrajina Vojvodina pre pet godina pokrenula sopstvene programe za zbrinjavanje izbeglica. Formiranjem Saveta za izbeglice i Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, pokrajinska administracija je stvorila i institucionalni okvir za rešavanje izbegličkih problema koji se u pokrajini, zbog brojnosti izbegličke populacije, osećaju snažnije nego u nekim drugim delovima zemlje. Polazeći od stava da jednako pravo na pomoć imaju izbeglice koje žele da se trajno nastane u pokrajini, kao i oni koji su odlučili da se vrate svojim kućama, Vlada Vojvodine je preko svog Fonda od 2007. godine do danas realizovala brojne programe podrške izbeglicama, kako u lokalnoj integraciji tako i u stvaranju uslova za održiv povratak: Fond je dosad otkupio 289 kuća i dodelio 400 paketa s građevinskim materijalom za one koji su sami gradili svoj novi dom, a više od 200 povratničkih porodica i 39 poljoprivrednih zadruga povratnika potpomognuto je putem dostave neophodnog pokućstva, alata i poljoprivredne mehanizacije. Sve donedavno, pokrajinski Fond bio je jedina državna institucija ili organizacija u Srbiji koja sprovodi programe podrške održivom povratku. Takođe, za četiri godine rada, Fond je realizovao i druge programe pomoći izbeglicama, od dostave ogreva, preko podrške u zapošljavanju, do informisanja.

Ovogodišnji Svetski dan izbeglica, pokrajinski Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, obeležiće 21. juna, u Gospođincima, u novom domu porodice Petrović, kojoj je lane dodeljena kuća iz programa UNHCR-a. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, uručiće ugovore o otkupu još 25 kuća za izbegličke porodice iz desetak opština u Vojvodini, a uputiće i javni poziv učenicima srednjih škola iz izbegličkih i raseljeničkih porodica da konkurišu za ovogodišnju dodelu jednokratnih naknada. Ukupno 50 srednjoškolaca dobiće po 40.000 dinara na početku nove školske godine, u septembru.

Svečanost u Gospođincima biće prilika da se najave i ostali programi koje će Fond realizovati do kraja godine, među kojima su najznačajniji otkup još 35 seoskih kuća s okućnicom i isporuka građevinskog materijala za 40 porodica. Jedan od zadataka Fonda jeste i stvaranje uslova za zatvaranje preostalih kolektivnih centara za smeštaj izbeglica. U Vojvodini trenutno rade dva registrovana centra (u Pančevu i Deliblatu), u kojim boravi oko 200 ljudi, a još toliko izbeglica u ovom trenutku živi u nekoliko neregistrovanih centara. Fond je lane otkupio sedam kuća za smeštaj porodica koje borave u Pančevu i Deliblatu, jednoj porodici je dodeljen paket građevinskog materijala u vrednosti od 5.000 evra, dok su jednoj porodica koja je odlučila da se vrati u Hrvatsku obezbeđeni kućni aparati. Aktivnosti na zbrinjavanju stanara kolektivnih centara, nastaviće se putem otkupa kuća ali i podrške izgradnji objekata za socijalno stanovanje, u kojim će krov nad glavom dobiti i domicilno stanovništvo. Zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i društveno odgovornim kompanijama, pokrajinska administracija nastoji da obezbedi dom i za one koji borave u nelegalnim kolektivnim centrima, a sve u cilju da u izbegličkoj drami napokom padne zavesa bar na mizanscen za čin o kolektivnom smeštaju.

Novi Sad, 19. jun 2011.

Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima